Uzgoj mesožderki iz semena

Verovatno jedan od najlepših osećaja je kada svoju biljku dobijete iz semena.
Posmatrate je od samog klijanja, gledate kako raste, cveta... Ali, put od semenke pa do odrasle biljke nije baš uvek poplačan, puno strpljenja i ljubavi je potrebno uložiti da bi se vaš trud materijalizovao u vidu odrasle i zdrave biljke. Kao i kod svih ostalih biljaka, i kod " mesožderki " moramo ispoštovati osnovne uslove prilikom gajenja biljke iz semena, a to su: odgovarajući supstrat, voda, toplota i svetlo.

- Supstrat:

Biljke mesožderke se sade isključivo u beli "sphagnum" treset, bez aditiva. To je jako bitno da znate, svaki drugi supstrat bio bi poguban po njih. Još bolja kombinacija je mešavina belog treseta i perlita u odnosu 50:50% .  Problem je oko nabavke belog treseta, jer ga u maloprodaji nema u malim vrećama, već se isključivo kupuje u balama od 250 litara pa naviše. Manja rinfuzna pakovanja (5, 10, 20 litara) možete naći putem oglasa kod privatnih lica, ili još sigurnije kod proverenih uzgajivača "Mesožderki".

- Voda:

Biljke mesožderke ne podnose "česmovaču", "česmovača" je bogata mineralima i ostalim hemijskim jedinjenjima koja bi takođe bila pogubna po njih. Za njihov uzgoj koristimo isključivo destilovanu vodu ili kišnicu. U većini slučajeva, mesožderke u prirodi žive na kiselim, jalovim močvarnim tresavama, koje su siromašne hranljivim materijama, pa je i to jedan od glavnih činioca zašto poseduju mehanizme za lovljenje insekata i drugih sitnijih životinja koje im predstavljaju glavni izvor hrane. Mi te uslove iz prirode moramo da oponašamo kako bi imali zdrave biljke.

- Toplota:

Odgovarajuća temperatura može biti relativna vrednost u zavisnosti od vrste do vrste, ali za klijanje većina vrsta mesožderki idealna temperatura je između 20 i 25 stepeni.

- Svetlost:

Ukoliko se odlučite za prirodnu svetlost, obratite pažnju da vaša posuda sa semenom ne bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, jer ako dođe do pregrejavanja semena, od pozitivnog rezultata setve, neće biti ništa. Najbolje je posudu sa semenom staviti na indirektnoj svetlosti pored prozora, ali tako da sunce ni u jednom trenutku ne obasjava direktno posudu sa semenom. Alternativna, i po meni daleko sigurnija metoda je da posudu sa semenom stavite ispod veštačkog svetla. Za taj proces biće vam potrebna lampa sa štedljivom sijalicom (daylight), od recimo 20 - 25 W.

- Proces setve:

Pre nego što krenemo sa sejanjem jako je bitno da treset isperemo destilovanom vodom ili kišnicom, kako bi preventivno, koliko - toliko, sprečili kasniju pojavu algi, cijanobakterije ili drugih nametnika, koji će usporiti rast naših biljaka. Uzmite kofu, nalijte vodu i dodajte treset i izgnječite ga dobro. Iscedjen treset prebacite u drugu čistu činiju, vodu prospite, a zatim ponovite još nekoliko puta ovaj postupak sa čistom vodom. Jeste da je ova faza malo zamorna ( i sam znam po nekada da je preskočim ) ali rezultati su daleko bolji ako je ispoštujemo. Nakon pranja i ceđenja, vlažan treset je spreman da ga ubacimo u posudu u koju želimo da posejemo seme. Ja obično za setvu koristim plastične providne činije za hranu (vidi sliku), možete ih kupiti za desetak dinara u bilo kojoj prodavnici "plastike". Na dnu činije izbušim šrafcigerom nekoliko rupice koje će osigurati da voda bude uvek u dodiru sa tresetom, to je jako bitno, jer treset u svakom trenutku mora biti vlažan. Zatim dodamo u činiju nekoliko centimetara sloja treseta ( 3 do 4 će biti sasvim dovoljno).

 Sledi proces sejanja, obratite pažnju, seme je izuzetno sitno, posebno kod drosera. Suvom jagodicom kažiprsta dodirnemo seme, ono će se zalepiti za jagodicu, a zatim uz pomoć palca ravnomerno ga sejemo po površini treseta. Gledajte da ovo pažljivo radite, jer ukoliko semenke budu preblizo jedna drugoj, kasnije - kada seme proklija, biljke će daleko sporije napredovati ako su preblizo jedna drugoj. Takođe, ne preterujte sa količinom semenki. Primera radi - čisto radi orijentacije, u saksiji prečnika 5 cm. sasvim dovoljno će biti ako posejemo 20 do 30 semenke. Sve preko toga stvaraće nam kasnije gužvu.

JAKO BITNO: Seme nakon setve ne prekrivati dodatnim slojem treseta.

Mesožderke se seju isključivo po površini supstrata. Nakon sejanja, možete uzeti fajtalicu u kojoj se nalazi destilovana voda ili kišnica i blago pofajtati površinu supstrata kako bi semenke što bolje nalegle na supstrat. Zatvorite svoju posudu plastičnim poklopcem i stavite je u činiju u kojoj se nalazi destilovana voda u visini od 1 do 2 cm. Jako praktično su se pokazale stiroporske činije za hranu. Nakon toga činiju stavite na svetlo mesto, kao što sam već ranije naveo.

- Proces klijanja:

kod svežeg semena traje od 3 do 4 nedelje. Ako ste odradili sve kako treba, nakon dvadesetak dana od sejanja, trebalo bi da ugledate svoje prve klijance. Oni će biti tako mali, da će te ih u početku jedva videti. Kada većina semenki isklija, potrebno je da svakog dana na po desetak minuta otvorite činiju kako bi klijanci dobili svež vazduh. Alternativna i jednostavnija metoda je da probušite iglom na poklopcu nekoliko rupica kroz koje će klijanci konstantno dobijati po malo svežeg vazduha i time lišite sebe maltretiranja da svakodnevno provetravate činiju. Poklopac potpuno otvaramo kada klijanci dobiju nekoliko pravih " mesožderskih " listova....Sledi faza rasta od nekoliko meseci a kada biljkice dostignu prečnik od 1 do 2 cm trebalo bi da ih ispikirate (presadite ) u saksije koje će u buduće biti njihov stalan dom.

To je to, ako sam nešto propustio u objašnjenju, slobodno ostavite komentar za sve što vam nije jasno. Želim vam srećan uzgoj mesožderki iz semena !